Менаџмент безбедности спортских такмичења 2014

Преко шездесет стручњака, из земље и иностранства, који се баве различитим аспектима области безбедности у спорту, присуствовало је данас међународној конференцији „Менаџмент безбедности спортских такмичења“ на Факултету за спорт, Универзитета “Унион – Никола Тесла” из Београда.

Испред Факултета за спорт, присутне је поздравила декан факултета, проф. Др Иванка Гајић, која је поздравила учеснике и госте овог научног скупа чији су радови допринели свеобухватнијем сагледавању предметне тематике. Социолог, Драган Коковић, професор на Факултету за спорт, осврнуо се на друштвени контекст и изазове са којима се Србија сусреће у управљању ризицима у спорту. „Недостатак средстава, инерција која се налази у самим спортским организацијама, из чега произилази крајња спорост са којом су оне прилагођавале своје унутрашње структуре новонасталим потребама, чак и када нису били сувише ометане недостатком средстава, као и инерција друштвеног система и његових институција, које су се показале као неспособне у сузбијању ризичних понашања и деловања, највећи су проблеми“ – истакао је професор Коковић.

Дерек Кирквуд из Шкотске, званични официр за безбедност УЕФА, говорио је о правној регулативи и искуствима УЕФА-е у управљању безбедносним елементима у припреми и одржавању фудбалских утакмица високог ризика. „За боље разумевање одговорности, менаџмент спортских такмичења не сме бити препознат као само један систем правила од стране неког другог. Менаџмент спортских такмичења, требало би да рефлектујебезбедносну културу на спортским теренима. Ви сте део безбедносне културе” – поручио је господин Кирквуд, који је имао веома успешну презентацију УЕФА-иних стандард и процедура утакмица високог ризика.

Поводом три велика актуелна и, у безбедносном смислу изазовна, спортска догађаја, којима је Београд домаћин, Финалног турнира Регионалне АБА кошаркашке лиге, фудбалског дербија Партизан – Црвена звезда и манифестације „Београдски маратон”, на конференцији су, о својим дугогодишњим искуствима говорили и Јосеп Соле, комесар за безбедност Светске асоцијације маратона и уличних трка, Роман Лисац, директор Регионалне Јадранске кошаркашке лиге и Жарко Зечевић, некадашњи врхунски спортиста и спортски радник, дугогодишњи Генерални секретар Фудбалског клуба “Партизан”.

Господин Роман Лисац, директор најстаријег регионалног спортског такмичења, говорио је о настанку лиге и проблемима са којима се њен менаџмент суочава од самог почетка њеног постојања. Конкретним примерима поткрепио је своје тврдње да су и најтежи проблеми решиви уколико им се приступи са највећом озбиљношћу и одговорношћу.

Поред осврта на своје големо искуство, господин Жарко Зечевић, посебно је нагласио тврдњу да нису највећи проблем законска решења, већ одлучност и спремност државних органа да их у потпуности и бескомпромисно спроведу.

Господин Јосеп Соле, присутне госте и учеснике конференције, детаљно је упознао са процедурама и системима обезбеђења великих спортских манифестација, као што је маратон, на примеру Барселоне, у којој се маратонске трке редовно одржавају од 1978. године и чија искуства у великој мери користи организација Београдског маратона.

Пленарна сесија конференције окончана је излагањем господина Првослава С. Плавшића, психолога и господина Слободана Игрутиновића, председника Удржења спортских новинара Србије, који су, уз помоћ Министарства омладине и спорта, спровели истраживање “Медијска слика насиља у спорту”. Господин Плавшић је, презентујући резултате истраживања, спроведеног на студентској популацији, коју је чинило петсто студената из деведесет и три града у Србији, истакао:” Код младих људи постоји свест о ферплеју, али толеранцију углавном погрешно тумаче. Толеранција није окретање главе и неизаинтересованост, већ прихватање сваке врсте различитости. Нико се не рађа ни као добар, ни као лош, толеранција се учи, као и све друге врлине.”

На значај и утицај медија, у креирању негативне атмосфере и лошег амбијента у српском спорту, из које се рађа девијантно понашање и хулиганизам, веома критички се осврнуо господин Игрутиновић. “Хиперпродукција медија, нетранспарентност власничке структуре у њима, и необразованост велике већине младих новинара, као и њихов лош материјални положај, допринели су увођењу аутоцензуре у извештавању са спортских догађаја, јер су у зависности од клубова и сваким критичким освртом на њихово функционисање, угрозили властити положај. Неретко су под великим притиском не само од људи из управа, већ и од такозваних вођа навијача. Честа је слика да на насловним страницама штампаних и електронских медија освану фотографије хулигана, који уместо маргинализације постају својеврсни хероји, а тим публицитетом остварују боље позиције и већи утицај у структурама навијачких група и на тај начин постају образац понашања младима који их следе.”

Након завршетка пленарне сесије конференција је настављена презентовањем достављених радова и дискусијом по предметној теми.

Зборник радова

Галерија