Спорт, здравље, животна средина 2014

Испуњавајући своју мисију, Факултет за спорт је организовао Прву међународну конференцију „Спорт, здравље, животна средина“, са циљем доприноса решавању актуелних теоријских и практичних питања у овим животно важним областима. Учешће у поменутом научно-стручном скупу узело је више од стотину аутора, из десет земаља, који су презентовали седамдесет пет оригиналних научних радова.

Присутне стручњаке, научне раднике и госте поздравили су проф. др Иванка Гајић, декан Факултета за спорт, др. Дане Корица, саветник председника Спортског савеза Србије, проф. др Димитар Михаилов , проректор бугарске Националне спортске академије „Васил Левски“ из Софије и проф. др. Казимир Куриј, проректор Универзитета „Унион – Никола Тесла“, који је и отворио конференцију.

У пленарној сесији своје реферате су презентовали проф. др Фрања Фратрић, председник научног одбора конференције и наставник на Факултету за спорт, проф. др Данијела Дашева, проректор за међународну сарадњу и пројекте Националне спортске академије „Васил Левски“ из Софије, проф. др Светлана Стевовић, научни саветник и наставник на Факултету за екологију и заштиту животне средине Универзитета „Унион – Никола Тесла“ из Београда, Др. Милица Вукашиновић Весић, директор Антидопинг агенције Србије, асистент мр. Др. Горан Вукомановић, шеф службе дечје спортске медицине дечје клинике „Тиршова“ Медицинског факултета Универзитета у Београду и Александер Головшчек, директор Еко регије „Равно поље“ из Словеније.

Након пленарне сесије скуп је наставио рад по групама. Рад групе за спорт моделирали су проф. др Милан Нешић, проф. др Сања Мазић и доцент др Весна Репић Ћујић, групе за здравље проф. др Предраг Ромић, проф. др Елизабета Ристановић и проф. др Горан Рађен, групе за животну средину проф. др Светлана Стевовић и проф. др Мира Пуцаревић, а постер сесију проф. др Фрања Фратрић, проф. др Милка Ђукић и проф. др Радивоје Петровић.

Јединствен закључак овог еминентног скупа и његова јасна порука гласи да редовна физичка активност одговарајуће врсте, интензитета, трајања и учесталости, представља важан фактор у превенцији болести и у одгађању и успоравању смањења радне способности, до које долази старењем.

Истакнута је обавеза државних субјеката да својим механизмима стимулишу упражњавање физичког вежбања и спорта у свим узрасним категоријама становништва, јер је ниво адекватне физичке активности, данас, више него икада, важнији и предуслов је за нормалну функцију организма у целини. Појава хроничних не заразних болести, као рефлексија модерног стила живљења, карактерише већину популације. Ове болести утичу на здравље, виталност човека, његову хронолошку и биолошку старост, умањују његову радну способност и драматично се одражавају на квалитет и дужину живота.

Окупљени научни радници и признати стручњаци су, на основу резултата научних истраживања у неким развијеним земљама, упозорили на све реалнију опасност да ће, због физичке неактивности, наша деца, у просеку живети пет година краће од својих родитеља. Озбиљна друштва то себи не смеју дозволити, па стога и улажу огромне напоре како би активан начин живота, заснован на редовној физичкој активности и мноштву здравих навика, био пут одговорности сваког појединца према себи и својој околини.

Одговорност према животној средини је обавеза сваког од нас, а ризици по њу су се изузетно увећали последњих деценија. На незгоде, стрес и болести, које су људи одувек имали, друштво двадесетог века додало је отровне хемикалије и радиоактивне супстанце. Током њихове производње, прераде, дистрибуције, коришћења и одлагања у отпад, ове супстанце постају опасан и неразуман ризик за животну околину и здравље људи.

Асистент, мр сци. мед. Горан Вукомановић, шеф службе дечје спортске медицине, Универзитетске дечје клинике „Тиршова“ обрадио је увек актуелну тему „Како препознати младог спортисту са обољењем кардиоваскуларног система“

Зборник радова

Галерија